Planinska lepotica u centralnom delu Srbije zbog svojih klimatskih pogodnosti bila je odredište dokonih i bogatih još od sredine 17. veka, mesto privremenog boravka onih koji su pre svega tragali za zdravljem ali i za blagodetnim mirom zlatiborskih padina na kojima se oči odmaraju a telo puni energijom.

Ipak, pravi turizam se rodio tek kada je na Zlatibor na Preobraženje (19. avgusta) 1983. godine došla jedna krunisana glava, Kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Zlatibor je prostrana planina pitomih padina. Centralni plato je prosečne visine oko 1000 m, a unaokolo ima nekoliko visova od kojih je najviši Tornik (1496 m). Ovde je mikroklima izuzetna – ima više od 200 sunčanih dana u toku godine, a „ruža vetrova“ se rascvetava upravo nad Zlatiborom. Leta su topla, a zime blage. Magle gotovo da i nema pošto nema većih kotlina u kojima bi se dugo zadržavala.

„Ko nije na Zlatiboru bio, taj ne zna šta je zdravo mesto“ (Jovan Dučić). Brojne medicinske istraživačke ekipe su ustanovile da je atmosferski pritisak na Zlatiboru izuzetno povoljan, da je ceo centralni plato svojim geografskim položajem zaklonjen od udara hladnih vetrova koji se slamaju o okolne visove te da boravak na ovoj planini povoljno utiče na poboljšanje krvne slike, pre svega na porast procenta hemoglobina u krvi i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca.

Na osnovu tih zaključaka Zlatibor je proglašen terapijskim područjem za sva akutna i hronična oboljenja respiratornih organa, štitaste žlezde i anemije svih oblika. Boravak za Zlatiboru se preporučuje i rekonvalescentima nakon preležanih infektivnih bolesti i hirurških intervencija.

Zlatibor ima i svoje izvore prirodne mineralne vode. Najpoznatiji je onaj kod sela Rožanstva u Banji Vapa. Ona se odvajkada koristila za lečenje kožnih oboljenja i bolesti očiju.

Na zlatiborskim livadama raste preko 120 vrsta najraznovrsnijih trava, od kojih su mnoge lekovite. Planinski visovi su obrasli bujnom vegetacijom. Na manjim nadmorskim visinama rastu listopadne vrste (bukva, hrast, breza, lipa, jasen), a iznad 600 m dominiraju četinari (beli i crni bor, jela, smrča). U ovako bujnoj vegetaciji obitavaju medved, vuk, divlja svinja, lisica, zec, kunica, jazavac, prepelica, jarebica i veverica, a jedino ovde se mogu sresti orao krstaš i beloglavi sup, pernate grabljivice koje su u drugim krajevima gotovo istrebljene.

U planinskim rečicama i potocima praćakaju se pastrmke, mladice, klenovi, lipljani i krkuše. Boravak na Zlatiboru je uvek svojevrstan doživljaj, spoj odmora i uživanja, a postoji i mogućnost rekreativnog pešačenja, jahanja i odlazaka na raznovrsne izlete u okolinu:

1. piknik kod česme na „hajdučkoj planini“ Murtenici;
2. poseta Stopića pećini dužine 2000 m sa interesantnim bigrenim „kadama“ gde se voda preliva iz jedne u drugu;
3. etno selo Sirogojno, gde možete probati tradicionalne lokalne specijalitete i kupiti u celom svetu poznate ručno
4. rađene proizvode od vune;
5. vožnja „šarganskom osmicom“, starom parnjačom, koja na dužini od 13,5 km savlađuje uspon od 300 m praveći neobičnu putnu petlju u obliku broja 8 kroz impresivan predeo;
6. posete Drvengradu na Mokroj gori, etno selu čuvenog režisere Emira Kusturice;
7. selo Zlakusa s majsorima grnčarima;
8. vodopad Gostilje;
9. manastiri Mileševa i Uvac.

Zlatibor je omiljeno boravište vrhunskih sportista za kvalitetne pripreme. Pored prirodnih terena postoje i najsavremeniji sportski objekti, velika sportska hala, fudbalski tereni, igrališta za tenis, zatvoreni i otvoreni bazeni, skijaška staza.